Позната је чињеница да је образовање и васпитање потимства основни носилац културног прогреса и друштвеног развоја одређене заједнице људи. При том се не сме изгубити из вида да се васпитање и образовање примењује још од најранијих облика друштвене заједнице и градећи основно културно наслеђе преноси с колена на колено, кроз све историјске периоде и различите организације живота. То материјално и културно благо сачувано и неговано кроз вековне борбе и историјске токове у садашњем историјском моменту је уведено у породичне оквире. Породица постаје стуб - носилац културног наслеђа, а самим тим и чувар традиционалних културних вредности у целини.

- Игре из Шумадије - Концерт 28.05.2006. -

Из тог разлога произилази идеја укључивања школа, као основних друштвено образовних институција у масовни покрет образовања деце из области фолклористике. Овај покрет већ више година постоји и ради под општим називом - "Школа фолклора" и својим радом обухвата децу нижих разреда основних школа у Новом Саду и ближој околини. Њен основни циљ и задатак је приближавање народне традиције деци најмлађег узраста ради упознавања, неговања и очувања културног наслеђа нашег народа, како кроз рад у школама и КУД-овима, тако и у својим породицама, увођењем истинских културних вредности у свој свакодневни живот.
Радом у школским групама код деце се развија осећање пријатељства, хуманости, солидарности и љубави, и она постају друштвена бића у правом сммислу те речи. Континуинираним вежбањем и учењем деца стичу и значајну физичку кондицију и кроз одабрани програм игара негују здраво тело и здрав спортски дух. При свему овом треба истаћи и значај развијања осећања припадности колективу неопходног за здрав психофизички развој деце која у највећем броју случајева одрастају у урбаној средини уз темпо живота који намеће индивидуални животни стил. Наравно, не треба изоставити ни значај у подизању квалитета подмлатка који из тако организованих школских група преко системског одабира кроз селективни програм Школе фолклора долази у КУД-ове или бива усмерен у музичке школе. На овај начин се свакако подиже ниво презентације сценског фолклора који представља најорганизованији репрезент наше фолклорне традиције и један је од основних параметара оцене степена културе једног народа.

Уметнички руководилац Школе фолкора
Славица Николић